ZA SMANJENJE SIROMAŠTVA:
CIVILNO DRUŠTVO I ODGOVORNA VLADA

Ovaj trogodišnji program izvodi koalicija organizacija civilnog društva s Institutom za održive zajednice, a uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine, Autonomni ženski centar, Amity, Centar za samostalni život invalida Srbije, Romski informativni centar, Građanske inicijative i Grupa 484  čine koaliciju u kojoj svaka organizacija predstavlja po jednu osetljivu grupu prepoznatu u Strategiji za smanjenje siromaštva (SSS): Rome, osobe sa invaliditetom, žene, stare, izbegla i raseljena lica, decu i mlade. Još od programa Kontakt organizacije civilnog društva za implementaciju Strategije za smanjenje siromaštva (SSS) u Republici Srbiji Tima za implementaciju SSS, organizacije okupljaju čitave grupe (klastere) organizacija sa teritorije cele Republike Srbije koje imaju značajna iskustva i stručna znanja o položaju i potrebama pomenutih grupa i kao koalicija čine najbolji mehanizam za saradnju civilnog sektora i donosilaca/teljki odluka na svim nivoima.

Program Civilno društvo i odgovorna vlada izvodi se na teritoriji cele Republike Srbije i podrazumeva niz aktivnosti koje su osnova za javno zagovaranje i samog javnog zagovaranja za veću odgovornost Vlade i lokalnih samouprava u preuzimanju obaveza u primeni Strategije za smanjenje siromaštva. Ključna aktivnost programa je praćenje integrisanosti mera definisanih Strategijom u sistem planiranja, budžetiranja i primene od strane Vlade i lokalnih samouprava.

Program direktno odražava Milenijumske ciljeve razvoja i podržava i podstiče reformske procese i razvojne prioritete Srbije strateški definisane kroz proces pridruživanje Srbije EU i proces primene SSS.
Osim toga, u potpunosti odgovara principima primene Strategije za smanjenje siromaštva - integrisanje u redovne aktivnosti nadležnih institucija, aktivno uključivanje u proces implementacije Strategije, povezivanje s procesom integracije u EU, povećanje transparentnosti kroz jasniji proces planiranja, podrška implementaciji Strategije na lokalnom nivou, izgradnja partnerskih odnosa.

Program će doprineti:

1. Jačanju kapaciteta organizacija civilnog društva za praćenje i vršenje uticaja na budžetsku politiku na nacionalnom i lokalnom nivou, s ciljem što doslednijeg izvršavanja obaveza preuzetih Strategijom za smanjenje siromaštva.
2. Povećanju odgovornosti Vlade u procesu ostvarivanja prioriteta građana/ki, posebno najsiromašnijih, kroz transparentne i inkluzivne procese planiranja, budžetiranja i primene mera i aktivnosti predviđenih zakonskim i strateškim okvirom.
3. Povećanju transparentnosti budžetske politike relevantnih ministarstava.
4. Povećanju transparentnosti budžetske politike lokalnih samouprava širom Srbije i povećanju odgovornosti lokalnih samouprava u ostvarivanju prioriteta najsiromašnijih građana/ki.

S obzirom na složenost problema siromaštva i nemogućnosti da se ono posmatra samo kao nedostatak finansijskih sredstava, program u svojim specifičnim segmentima uključuje i praćenje oblasti koje zajedno sa siromaštvom opisuje opštiji pojam – socijalna isključenost. To znači da su pojedine organizacije opredeljene da analiziraju nacionalne i lokalne politike i njihove primene koje se, u odnosu na specifičnu ciljnu grupu, tiču zapošljavanja, obrazovanja, socijalnog stanovanja, lokalne integracije, i slično.

Predstavnici Koalicije su u okviru ovog programa prošli trening o budžetskom sistemu i time značajno podigli svoje kapacitete za  praćenje i vršenje uticaja na budžetsku politiku na nacionalnom i lokalnom nivou.

TRENING

Trening za lokalne budžetske grupe Društvo za zaštitu I unapredjenje mentalnog zdravlja dece I omladine je organizovalo sa ciljem da se ojača i podigne kapacitet partnerskih organizacija iz 5 lokalnih samouprava za razumevanje i praćenje budžetskog procesa.
Trening je realizovan od 6.11. do 8.11.2009 u Sokobanji u hotelu Zdravljak za 15 predstavnika partnerskih organizacija. Predavači na treningu su bile Zorica Sokolov, stručni saradnik Društva za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine i Jelena Krstić iz Uprave za finansije, Trezor grada Niša i obrađene su  teme: budžetski sistem i Zakon o budžetskom sistemu, budžetska klasifikacija, kontni plan, budžetski proces i budžetski kalendar, sistem trezora, izvori i načini finansiranja lokalnih samouprava, modeli učešća NVO sektora u budžetskom procesu.

Na treningu su dogovoreni zadaci i aktivnosti lokalnih budžetskih grupa i metodologija izrade izveštaja u okviru kojih će biti sagledana i analizirana budžetska izdvajanja za decu u lokalnim samouprava kao i strateški i pravni okvir istih.
U izveštajima će biti konstatovano da li je i u kojoj meri moguć transparentan uvid u obim i strukturu izdvajanja za decu. Uočavanje nedostataka u procesima planiranja i izvršenja budžeta uz prepoznavanje primera dobre prakse biće osnova za zagovaranje za poboljšanje položaja dece.
Sastanak sa predstavnicima lokalnih budžetskih grupa je održan u decembru u prostorijama Društva sa ciljem da se ujednači metodologija rada i razmene iskustva vezana za analizu lokalnih budžeta i pisanje izveštaja.

REZULTATI MONITORINGA

Građani su pristali da žive u jednoj državi i zauzvrat očekuju da država ispuni određene uloge koje se odnose na zaštitu građana i zadovoljavanje njihovih potreba, a koje su definisane i formulisane kao univerzalna ljudska prava. S druge strane, državi su potrebna sredstva da svoju ulogu i očekivanja građana ispuni. Pojednostavljeno, država uzima sredstva od građana i raspoređuje ih. U tome je njena moć. To je osnovni razlog zašto građane treba da interesuje kako se ta sredstva raspoređuju, ili kako država vodi javne finansije.
Zašto nam je budžet toliko važan i zašto smo kao građani zainteresovani za ostvarivanje budžeta? Zato što struktura rashoda u budžetu predstavlja ekonomske, socijalne i druge ciljeve, odnosno politiku vlasti.
Polazimo od pretpostavke da politika prema deci treba da se zasniva i polazi od dece, odnosno od njihovih potreba i prava na koje jedno društvo treba sistemski da odgovori i stalno unapređuje kako bi obezbedilo za svu decu jednake uslove za razvoj. U vezi s tim, treba utvrditi na koji način je društvo preuzelo na sebe brigu o deci, odnosno da osigura da sva deca pod jednakim uslovima odrastu i uključe se u zajednicu. Koje su posledice po razvoj dece ako se ne sprovodi ono što je planirano strateškim dokumentima za decu, pre svega Nacionalnim planom akcije za decu? Praćenje budžeta brebalo bi da nam omogući da sagledamo u kojoj meri se odgovara na prava dece definisane Konvencijom o pravima deteta koju je ratifikovala naša država.
U cilju nalaženja odgovora na ova i slična pitanja koja se tiču odnosa države prema deci i budžetkih izdvajanja za decu, u toku 2009. i 2010. godine sproveden je monitoring republičkog budžeta, posebno budžeta Ministarstva prosvete i Ministarstva rada i socijalne politike, kao i monitoring lokalnih budžeta u pet opština. Pored naše organizacije, u ovom procesu je učestvovalo još pet lokalnih grupa iz isto toliko organizacija civilnog društva: LDA iz Niša, Evrokontakt iz Kruševca, Društvo za razvoj kreativnosti iz Aleksinca, Denizen iz Svrljiga i Centar za kreativni razvoj iz Knjaževca. Rezultati sprovedenog monitoringa su dati u PDF formatu u nastavku ove stranice.

Prihodi budžeta Republike Srbije u procentima >>>
Uporedni pregled budžeta Republike Srbije za 2008. i 2009. godinu >>>
Budžet Ministarstva prosvete >>>
Budžet Ministarstva rada i socijalne politike >>>
Linijski budžet >>>
Drugi rebalans budžeta Republike Srbije za 2009. godinu >>>

Budžeti lokalnih samouprava:
Niš >>>
Aleksinac >>>
Kruševac >>>
Knjaževac >>>
Svrljig >>>