«Praćenje društvene uključenosti u Srbiji»
Са викија Контактне организације цивилног друштва „За децу“
Društvena uključenost – imati mogućnost i sredstva neophodna za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda koji se smatra normalnim u društvu u kojem se živi.
SeCons, Republički zavod za socijalnu zaštitu, CeSid
Tim potredsednika Vlade za implementaciju SSS inicirao je izradu izveštaja «Praćenja društvene uključenosti u Srbiji» koji su izradili SeCons, Republički zavod za socijalnu zaštitu, CeSid.
Prepoznajući socijalnu koheziju kao jedan od tri strateška cilja EU do 2010, zemlje članice EU postigle su dogovor da primenu nacionalnih politika društvene uključenosti koordiniraju kroz izradu Nacionalnih planova akcije društvene uključenosti, da redovno izveštavaju o zajedničkim indikatorima na nivou EU, kao i o specifičnim nacionalnim indikatorima koje svaka zemlja članica razvija u okviru sopstvenog socio-ekonomskog konteksta. Kako Srbija postepeno ulazi u ugovorni odnos sa EU (SSP i status zemlje kandidata), pitanja smanjenja siromaštva i društvene uključenosti sve izraženije postaju deo agende evropskih integracija.
U skladu s tim, Tim potredsednika Vlade za implementaciju SSS je pokrenuo istraživanje o praćenju društvene uključenosti u Srbiji, koje su sproveli istraživači/ce iz SeCons-a, CeSid-a i Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu. Ovaj izveštaj je početak definisanja novih procesa u oblasti socijalne uključenosti, ispituje sam koncept društvene uključenosti i isključenosti, iz perspektive eksperata i samih siromašnih i isključenih, zatim nacionalne potencijale za praćenje Laeken indikatora na osnovu kojih se meri stepen društvene isključenosti na nivou EU, mapira nedostatke u izvorima podataka i daje preporuke za uključivanje novih specifičnih indikatora nacionalno relevantnih za praćenje društvene uključenosti u Srbiji. Ovaj proces bi trebalo da omogući sprovođenje obaveza države u procesu pristupanja EU u pravcu praćenja, izveštavanja, promocije i koordinacije procesa smanjenja siromaštva i unapređenja društvene uključenosti u Srbiji.
Uporedo sa procesom evropskih integracija fokus će se pomerati sa siromaštva, koje je usko shvaćeno kao materijalno siromaštvo, na društvenu uključenost koja je proces koji omogućuje onima koji su u riziku od siromaštva i društvene isključenosti da dobiju mogućnost i sredstva za puno učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu i postizanju životnog standarda koji se smatra normalnim u društvu u kojem živi.
Jedan od važnih zadataka Srbije, u procesu pridruživanja EU, jeste da uzme učešće u procesu socijalne uključenosti. Ovaj zadatak podrazumeva razvoj i usavršavanje institucionalnog okvira i metodologije za praćenje stanja u pogledu socijalne uključenosti pojedinaca i društvenih grupa u specifičnom kontekstu društvenih promena u Srbiji. Metodologija praćenja treba da istovremeno obezbedi uporedivost osnovnih pokazatelja stanja uključenosti članica EU, kao i onih koje se nalaze u procesu pristupanja EU, i da obezbedi uvid u specifičnosti problema socijalne uključenosti koji proističu iz osobenosti tranzicionog puta Srbije.Ciljevi i glavni pravci Strategije za smanjenje siromaštva Republike Srbije (SSS RS) su usaglašeni sa Agendom za socijalnu uključenost i definišu aktivnosti i mere koje treba sprovoditi. Na taj način primena Strategije treba da doprinese i boljoj socijalnoj uključenosti. Jedna od veoma važnih aktivnosti koja je inicirana od strane Tima potpredsednika Vlade Republike Srbije za smanjenje siromaštva je usmerena na definisanje okvira za praćenje procesa socijalne uključenosti u Srbiji. Ovaj okvir treba da bude komplementaran sa evropskim okvirom i da pokaže nacionalno specifične indikatore socijalne uključenosti.
Definisanje indikatora uključenosti treba da donese višestruku korist. S jedne strane, na ovaj način Srbija će odgovoriti zahtevima informacijske standardizacije i prilagođavanja evropskim okvirima u kreiranju politike integracije i razvoja. S druge strane, ujednačavanjem načina merenja isključenosti i standardizacijom upravljanja i postupka merenja omogućiće se približavanje i harmonizacija različitih strateških dokumenata kojima se predviđa uređenje ove izuzetno osetljive, a u Srbiji široke, oblasti.
Drugim rečima, standardizacijom merenja i stvaranjem jedinstvene baze podataka o isključenosti biće harmonizovane aktivnosti koje predviđaju Strategija za smanjenje siromaštva i Nacionalne strategije i akcioni planovi koji su posvećeni različitim ranjivim grupama: Romima, izbeglicama i IRL, ženama, licima sa invaliditetom, itd. Konačno, na ovaj način biće olakšano i praćenje realizacije ciljeva predviđenih najvažnijim međunarodnim razvojnim dokumentima kao što su Milenijumski ciljevi razvoja ili Strategija održivog razvoja.
Studija o indikatorima uključenosti u Srbiji predstavlja početni okvir za razvoj metodologije, procesa i uređivanje institucionalnog okvira za praćenje stanja društvene uključenosti u Srbiji. Najvažniji cilj izveštaja je da identifikuje ključne aspekte društvene isključenosti, identifikuje i predloži skupove pokazatelja na osnovu kojih se može pratiti stanje uključenosti u relevantnim aspektima, kao i da ukaže na postojeće izvore informacija o datim pokazateljima ili preporuči njihovo uvođenje u redovna statistička prikupljanja podataka ili odgovarajuća istraživanja. Studija bi trebalo da posluži kao polazna tačka za kvantitativno empirijsko istraživanje kojim bi se testirala validnost i pouzdanost indikatora. Drugi cilj studije je stvaranje uslova za organizovanje racionalizovanog procesa merenja socijalne uključenosti koji bi omogućio da se Srbija ravnopravno uključi u evropski proces komunikacije i izveštavanja o stanju socijalne uključenosti.
Ključni termini koji se koriste u izveštaju često se različito interpretiraju. Kako bi se izbegle nedoumice, definicije siromaštva, društvene isključenosti i društvene uključenosti uzeti su neposredno iz Zajedničkog izveštaja Evropske komisije o društvenoj uključenosti, 2004:
Siromaštvo:
Ljudi se smatraju siromašnim ukoliko su njihovi prihodi ili sredstva nedovoljno velika da sebi obezbede standard života koji se smatra prihvatljivim u društvu u kojem žive. Kao posledica siromaštva, oni mogu iskusiti višestruke prepreke usled nemogućnosti zaposlenja, niskih prihoda, loših stambenih uslova, neadekvatne zdravstvene zaštite i neadekvatnog pristupa obrazovanju, kulturi, sportu i rekreaciji. Oni su često isključeni i marginalizovani u pogledu aktivnosti (ekonomskih, društvenih i kulturnih) koje se smatraju standardom za druge ljude, a njihov pristup osnovnim pravima često je ograničen.
Društvena isključenost:
Društvena isključenost je proces u kojem su određene grupe stanovništva gurnute na marginu društva i nemogućnost njihovog potpunog učešća u društvu je posledica siromaštva, neadekvatnog obrazovanja ili drugih znanja, ili je rezultat diskriminacije. Ovo ih sprečava da sebi obezbede posao, prihode ili obrazovanje, kao i da budu deo mreža i aktivnosti u društvu i zajednici. Njihov pristup vlasti i telima koje donose odluke je ograničen, zbog čega se osećaju nemoćnim da vrše kontrolu nad odlukama koje utiču na njihov svakodnevni život.
Društvena inkluzija:
Društvena inkluzija je proces koji osigurava da stanovništvo koje je pod rizikom od siromaštva i društvene isključenosti dobije mogućnosti i sredstva koja su neophodna za celovito učešće u ekonomskom, društvenom i kulturnom životu, i da dostigne životni standard i blagostanje koje se smatra uobičajenim u društvu u kojem žive. Ovaj proces osigurava veće učešće u procesu donošenja odluka koje utiču na njihov život.
