Analiza uticaja uvođenja Pripremnog predškolskog programa kao jedne od javnih politika uvedenih u periodu 2003-07. godine

Analiza uticaja javnih politika na siromaštvo i društvo deo je nacionalnog procesa primene strategije za smanjenje siromaštva. Najčešće se definiše kao „analiza planiranih i neplaniranih konsekvenci primene intervencija određene politike u toku njene primene, ili na dobrobit različitih socijalnih grupa, a sa specijalnim fokusom na osetljive grupe i siromašne. Dobrobit se odnosi kako na finansijske tako i na nefinansijske dimenzije siromaštva“ (Poverty and Social Impact Analysis, 2003). Uvođenje obaveznog pripremnog predškolskog programa je nefinansijska, ali potencijalno moćna dugoročna mera zbog obrnuto proporcionalnog odnosa obrazovanja i siromaštva.

Poslednjih godina rađene su mnoge analize koje ukazuju da ulaganje u univerzalno kvalitetno predškolsko obrazovanje može imati ozbiljne razvojno ekonomske koristi za zemlju, može dugoročno podstaći ekonomski razvoj, zaposlenost i BDP zemlje. Do poboljšanja ekonomskog razvoja dolazi jer predškolsko obrazovanje visokog kvaliteta povećava „meke“ i „tvrde“ veštine kod polaznika, osposobljava ih za bolje i uspešnije dalje školovanje, što povećava njihove šanse za zapošljavanje i produktivnost na tržištu rada (Bartic, 2006; Barnett et all, 2006; Dickens, 2006).

Pripremni predškolski program (PPP), univerzalni obuhvat dece Srbije predškolskim obrazovanjem godinu dana pre polaska u osnovnu školu, sastavni je deo Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. Unapređivanje obrazovanja je jedan od magistralnih puteva za smanjenje siromaštva u svim zemljama sa ograničenim ekonomskim resursima. Veći obuhvat predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem (POV) i podizanje njegovog kvaliteta spadaju u osnovne preventivne obrazovne mere za poboljšanje školskih postignuća celokupne populacije učenika, a posebno dece iz defavorizovanih socijalnih grupa. A poboljšanje školskih postignuća je jedan od najefikasnijih instrumentata za socijalno uključivanje, zapošljavanje i smanjenje siromaštva.

Cilj analize uticaja uvođenja PPP jeste da odgovori na opšta pitanja: da li je uvođenje obaveznog PPP imalo socijalizacijski efekat na decu, omogućilo njihovu bolju pripremu za školu (socio-emocionalnu i obrazovnu), pomoglo u izjednačavanju startne pozicije dece u školi (kompenzatorna uloga), a time da li može preventivno da deluje na osipanje dece iz škole i dugoročno na sprečavanje nastajanja siromaštva.

Konkretni ciljevi analize jesu: utvrđivanje stope pohađanja PPP sa akcentom na najosetljivije grupe dece i regionalne razlike; analiza odnosa uloženog i dobijenog primenom ovakve jedne mere (cost-effective analyses); procena kvaliteta i pouzdanosti raspoloživih podataka i načina njihovog prikupljanja; identifikovanje slabih tačaka u primeni PPP i mogućnost za njegovo unapređivanje. Dakle, osnovni smisao ovog dokumenta jeste da na osnovu svih raspoloživih podataka o primeni PPP u prve dve godine proceni u kojoj meri uvođenje PPP može odigrati ulogu koja se od njega očekuje, da ukaže na probleme u realizaciji PPP i definiše preporuke za njegovo unapređivanje.

Analiza je pokazala da je:

• PPP je dao neke nesumnjive rezultate. Obuhvat dece u godini pre polaska u školu je i inače bio veći, ali je uvođenje obaveznog i besplatnog PPP dovelo de veoma značajnog povećanja obuhvata te uzrasne grupe (sa oko 50% na oko 83%, do čak 100% po nekim izvorima).
• Zbog problema u metodologiji prikupljanja podataka u ovom trenutku nije moguće sa sigurnošću utvrditi tačan stepen opšteg obuhvata PPP. Taj procenat varira od 83% (AŽS, 2007), preko 89% (RZS) do oko 100% (MPS).
• Po postojećim podacima postoje velike regionalne razlike u pogledu obuhvata dece PPP.
• Nerazvijena mreža predškolskih ustanova, naročito u manje razvijenim regionima Srbije i u seoskim područjima, jedan je od najznačajnijih činilaca koji objašnjavaju regionalne razlike u obuhvatu i kvalitetu PPP.
• Najveći problem je obuhvat PPP dece iz defavorizovanih društvenih grupa i dece sa smetnjama u razvoju: kod dece sa smetnjama u razvoju obuhvat se kreće negde oko 5-10 %; kod dece iz najsiromašnijih porodica oko 50%; kod romske dece oko 45% (što je nepouzdan podatak); kod seoske dece (na osnovu posrednih procena obuhvat je oko 70-75%).
• Na osnovu izveštaja MPS i analize studije slučajeva sa terena postoje jasne indicije da kvalitet PPP prilično varira od jedne sredine do druge. Jedna od pojava koja govori o problemu kvaliteta PPP je dosta jasno ispoljena tendencija skolarizacije rada u PPP (neka vrsta imitacije rada u prvom razredu osnovne škole koja se najjasnije ispoljava pri pokušajima sistematskog obučavanja čitanja i pisanja, kod nekih oblika učenja početne matematike, kod učestalog korišćenja radnih listića, zadavanja domaćih zadataka).
• Od kvaliteta kadrova koji izvode PPP u najvećoj meri zavisi kvalitet realizacije PPP i varijacije u kvalitetu u različitim sredinama. Ključni parametri koji definišu kvalitet kadrova koji realizuju PPP su: ko su realizatori (vaspitači ili učitelji), radni status onih koji rade u PPP (njihovo radno vreme i plate od kojih zavisi ko će biti angažovan u PPP), a pre svega obuka za realizaciju specifičnog programa kakav je PPP. Po svim podacima kojima raspolažemo nije bilo sistematske specifične obuke realizatora PPP (sem sporadičnih slučajeva).
• Za realizaciju PPP programa, koji je u najvećoj meri lokalnog karaktera, veoma je važna saradnja lokalne samouprave, lokalne zajednice i posebno roditelja. Na osnovu informacija kojima raspolažemo, ne postoje sistemske mere za ostvarivanje te saradnje.
• Jedna od važnih komponenti kvaliteta PPP, dokument Pripremni predškolski program( kurikulum) nije dovoljno specifično razrađen za primenu na celinu populacije predškolske dece (posebno za decu iz osetljivih grupa koja se po prvi put uključuju u javne institucije kakve su predškolske ustanove).