Kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji u PISA ogledalu

Analiza kvaliteta i pravednosti obrazovanja u Srbiji u PISA ogledalu sa osnovnim ciljem da odgovori na pitanje kako iskoristiti PISA fezultate trebalo je da pokaže koliko su učenici iz Srbije «pripremljeni» za život u EU, u kojoj meri obrazovna postignuća učenika odražavaju uslove u kojima funkcioniše obrazovni sistem u Srbiji i utvrditi kvalitet i pravednost obrazovanja u Srbiji.

PISA (Programme for International Student Assessment) je OECD-ov program međunarodnog ocenjivanja učenika sa osnovnim ciljem praćenja kvaliteta obrazovanja u različitim zemljama. Ovaj test meri znanja i veštine 15-godišnjih učenika (čitanje, matematička i naučna pismenost), ali ne samo sa aspekta školskih programa, nego i sa aspekta osposobljenosti za život odraslih. Pismenost se u PISA testiranju shvata kao interdisciplinarna i funkcionalna kategorija i ne podrazumeva vernost kurikulumu, pa ni cilj istraživanja nije u praćenju stepena realizacije kurikuluma. Osnovni cilj je testiranje efikasnosti obrazovnih sistema u razvijanju kompetencija koje imaju značaj za lični i profesionalni razvoj pojedinca i za funkcionalnost društvene zajednice.

U drugim zemljama PISA se koristi kao instrument praćenja kvaliteta i pravednosti obrazovanja, za pokretanje javne i stručne debate o obrazovanju i za razvoj novih obrazovnih politika. Za Srbiju PISA može biti važna jer će generacije koje se sada školuju u Srbiji biti građani EU i zato je važno da pratimo u kojoj meri ih obrazovanje priprema za budućnost, pokazuje u kojoj meri obrazovni sistem podržava razvoj ekonomije i društva i predstavlja referentni izveštaj o kvalitetu obrazovanja u nekoj zemlji.

PISA testiranje je u Srbiji vršeno 2003. i 2006. godine. Rezultati su pokazali da 40-50 % učenika nije dostiglo kriterijum funkcionalne pismenosti. Među 20% najsiromašnijih stopa funkcionalne nepismenosti je 59-74% (naspram 38-52% u opštoj populaciji). Ovo je pokazatelj da su nužne posebne mere za najsiromašnije učenike. Kvalitet obrazovanja, naročito u domenu čitalačke pismenosti, značajno je niži 2006. godine u odnosu na 2003. Deca iz siromašnijih slojeva dobijaju jako nizak kvalitet obrazovanja što uvećava opasnost od reprodukcije siromaštva.