«Праћење друштвене укључености у Србији»
Из Википедије, слободне енциклопедије.
Друштвена укљученост – имати могућност и средства неопходна за пуно учешће у економском, друштвеном и културном животу и постизању животног стандарда који се сматра нормалним у друштву у којем се живи.
СеЦонс, Републички завод за социјалну заштиту, ЦеСид
Тим потредседника Владе за имплементацију ССС иницирао је израду извештаја «Праћења друштвене укључености у Србији» који су израдили СеЦонс, Републички завод за социјалну заштиту, ЦеСид.
Препознајући социјалну кохезију као један од три стратешка циља ЕУ до 2010, земље чланице ЕУ постигле су договор да примену националних политика друштвене укључености координирају кроз израду Националних планова акције друштвене укључености, да редовно извештавају о заједничким индикаторима на нивоу ЕУ, као и о специфичним националним индикаторима које свака земља чланица развија у оквиру сопственог социо-економског контекста. Како Србија постепено улази у уговорни однос са ЕУ (ССП и статус земље кандидата), питања смањења сиромаштва и друштвене укључености све израженије постају део агенде европских интеграција.
У складу с тим, Тим потредседника Владе за имплементацију ССС је покренуо истраживање о праћењу друштвене укључености у Србији, које су спровели истраживачи/це из СеЦонс-а, ЦеСид-а и Републичког завода за социјалну заштиту. Овај извештај је почетак дефинисања нових процеса у области социјалне укључености, испитује сам концепт друштвене укључености и искључености, из перспективе експерата и самих сиромашних и искључених, затим националне потенцијале за праћење Лаекен индикатора на основу којих се мери степен друштвене искључености на нивоу ЕУ, мапира недостатке у изворима података и даје препоруке за укључивање нових специфичних индикатора национално релевантних за праћење друштвене укључености у Србији. Овај процес би требало да омогући спровођење обавеза државе у процесу приступања ЕУ у правцу праћења, извештавања, промоције и координације процеса смањења сиромаштва и унапређења друштвене укључености у Србији.
Упоредо са процесом европских интеграција фокус ће се померати са сиромаштва, које је уско схваћено као материјално сиромаштво, на друштвену укљученост која је процес који омогућује онима који су у ризику од сиромаштва и друштвене искључености да добију могућност и средства за пуно учешће у економском, друштвеном и културном животу и постизању животног стандарда који се сматра нормалним у друштву у којем живи.
Један од важних задатака Србије, у процесу придруживања ЕУ, јесте да узме учешће у процесу социјалне укључености. Овај задатак подразумева развој и усавршавање институционалног оквира и методологије за праћење стања у погледу социјалне укључености појединаца и друштвених група у специфичном контексту друштвених промена у Србији. Методологија праћења треба да истовремено обезбеди упоредивост основних показатеља стања укључености чланица ЕУ, као и оних које се налазе у процесу приступања ЕУ, и да обезбеди увид у специфичности проблема социјалне укључености који проистичу из особености транзиционог пута Србије.Циљеви и главни правци Стратегије за смањење сиромаштва Републике Србије (ССС РС) су усаглашени са Агендом за социјалну укљученост и дефинишу активности и мере које треба спроводити. На тај начин примена Стратегије треба да допринесе и бољој социјалној укључености. Једна од веома важних активности која је иницирана од стране Тима потпредседника Владе Републике Србије за смањење сиромаштва је усмерена на дефинисање оквира за праћење процеса социјалне укључености у Србији. Овај оквир треба да буде комплементаран са европским оквиром и да покаже национално специфичне индикаторе социјалне укључености.
Дефинисање индикатора укључености треба да донесе вишеструку корист. С једне стране, на овај начин Србија ће одговорити захтевима информацијске стандардизације и прилагођавања европским оквирима у креирању политике интеграције и развоја. С друге стране, уједначавањем начина мерења искључености и стандардизацијом управљања и поступка мерења омогућиће се приближавање и хармонизација различитих стратешких докумената којима се предвиђа уређење ове изузетно осетљиве, а у Србији широке, области.
Другим речима, стандардизацијом мерења и стварањем јединствене базе података о искључености биће хармонизоване активности које предвиђају Стратегија за смањење сиромаштва и Националне стратегије и акциони планови који су посвећени различитим рањивим групама: Ромима, избеглицама и ИРЛ, женама, лицима са инвалидитетом, итд. Коначно, на овај начин биће олакшано и праћење реализације циљева предвиђених најважнијим међународним развојним документима као што су Миленијумски циљеви развоја или Стратегија одрживог развоја.
Студија о индикаторима укључености у Србији представља почетни оквир за развој методологије, процеса и уређивање институционалног оквира за праћење стања друштвене укључености у Србији. Најважнији циљ извештаја је да идентификује кључне аспекте друштвене искључености, идентификује и предложи скупове показатеља на основу којих се може пратити стање укључености у релевантним аспектима, као и да укаже на постојеће изворе информација о датим показатељима или препоручи њихово увођење у редовна статистичка прикупљања података или одговарајућа истраживања. Студија би требало да послужи као полазна тачка за квантитативно емпиријско истраживање којим би се тестирала валидност и поузданост индикатора. Други циљ студије је стварање услова за организовање рационализованог процеса мерења социјалне укључености који би омогућио да се Србија равноправно укључи у европски процес комуникације и извештавања о стању социјалне укључености.
Кључни термини који се користе у извештају често се различито интерпретирају. Како би се избегле недоумице, дефиниције сиромаштва, друштвене искључености и друштвене укључености узети су непосредно из Заједничког извештаја Европске комисије о друштвеној укључености, 2004:
Сиромаштво:
Људи се сматрају сиромашним уколико су њихови приходи или средства недовољно велика да себи обезбеде стандард живота који се сматра прихватљивим у друштву у којем живе. Као последица сиромаштва, они могу искусити вишеструке препреке услед немогућности запослења, ниских прихода, лоших стамбених услова, неадекватне здравствене заштите и неадекватног приступа образовању, култури, спорту и рекреацији. Они су често искључени и маргинализовани у погледу активности (економских, друштвених и културних) које се сматрају стандардом за друге људе, а њихов приступ основним правима често је ограничен.
Друштвена искљученост:
Друштвена искљученост је процес у којем су одређене групе становништва гурнуте на маргину друштва и немогућност њиховог потпуног учешћа у друштву је последица сиромаштва, неадекватног образовања или других знања, или је резултат дискриминације. Ово их спречава да себи обезбеде посао, приходе или образовање, као и да буду део мрежа и активности у друштву и заједници. Њихов приступ власти и телима које доносе одлуке је ограничен, због чега се осећају немоћним да врше контролу над одлукама које утичу на њихов свакодневни живот.
Друштвена инклузија:
Друштвена инклузија је процес који осигурава да становништво које је под ризиком од сиромаштва и друштвене искључености добије могућности и средства која су неопходна за целовито учешће у економском, друштвеном и културном животу, и да достигне животни стандард и благостање које се сматра уобичајеним у друштву у којем живе. Овај процес осигурава веће учешће у процесу доношења одлука које утичу на њихов живот.
